Парк Три хероја

Овде су подигнути споменици онима који су се залагали за социјалну једнакост људи и у својој борби страдали.

СВЕТОМИР МЛАДЕНОВИЋ СВЕТА (Сараорци 1916 – 1942 Аранђеловац)

Народни херој, по струци железнички службеник, био је симпатизер комунистичког покрета још од ране младости и члан Комунистичке партије Југославије од 1939. Од капитулације у априлском рату, био је учесник у једној железничкој диверзији близу Бачког Градишта, а затим је у мају 1941. са својим братом Танасијем активно радио на припремању партизанског оружаног устанка у Србији, прикупљајући оружје, муницију и санитетски материјал. Након напада Немачке на Совјетски Савез, врло брзо оформљен је Други шумадијски партизански одред у којем је био командир чете. Као човек који је био добро упознат са начином функционисања железничоког саобраћаја организовао је неколико десетина субверзија против окупатора и домаћих издајника у којима је успео да зароби немачки воз и намирнице раздели народу, изазове судар немачких возова који су превозили оружје код Јагодине, ликвидира неколико сарадника немачких окупатора у Великој Крсни и још много тога.

А његов брат, Танасије Младеновић је као истакнути књижевник, након рата био најзаслужнији за повратак писца и песника Милоша Црњанског у домовину.

МИЛИВОЈЕ СТОЈКОВИЋ МИЋА (Умчари, 1919. — Јајинци, 1943)

По занимању био је студент медицине. Априлски рат и окупација Краљевине Југославије, затекли су га у родном месту. Одмах по окупацији, повезао се са члановима КПЈ и учествовао у организовању устанка. Био је један од организатора Прве грочанско-смедеревске партизанске чете. У чети је најпре био борац, а потом командир вода. Ова чета је касније укључена у састав Космајског партизанског одреда. Због активности које је испољио током организовања устанка, као и храбрости у првим борбама, током лета 1941. године, примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.

По заробљавању је био послат у Бањички логор. У логору је био мучен и од њега је било тражено да изда остале чланове Комунистичке партије, припаднике и помагаче Народноослободилачког покрета и друге људе који су помагали партизане на територији Младеновца. Пред иследницима Мића се храбро држао и није проговарао ни речи. Стрељан је фебруара 1943. године на стратишту у Јајинцима.

ИВАН СТЕФАНОВИЋ СРБА (Смедерево, 30. мај 1912. — Београд, 22. август 1948)

Одмах по завршетку школовања почео је да ради као радник у железничкој радионици у Смедереву. Као млади радник прикључио се револуционарном радничком покрету и постао члан Уједињених радничких синдиката (УРС). Врло брзо се истакао као борац за радничка права и постао један од најактивнијих чланова УРС-а у Смедереву. Године 1940. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Одмах после окупације Југославије, 1941. године Срба је отпочео рад на прикупљању оружја и вршио агитацију за Народноослободилачки покрет (НОП). Потом је радио на стварању илегалних група и ударних десетина. Јула 1941. године био је један од првих бораца грочанско-смедеревске чете Космајско-посавског партизанског одреда. У одреду је најпре био борац, а потом је истакавши се као добар борац био постављен најпре за водника, а потом и командира чете.

Почетком 1944. године је постављен за команданта Шумадијске бригаде, а средином исте године је пребачен на политички рад у Окружни комитет КПЈ за Младеновац. На овој дужности је остао и после ослобођења земље.

Исцрпљен ратним напорима, 1946. године се тешко разболео. Умро је 22. августа 1948. године у Београду.